Pismo podrške Borisu Tadiću

(Kao reakcija na tekst: Čeka nas teška godina )

Dragi naš Predsedniče!

Nije nam lako kada vidimo Vaše bolom prigušeno i umorom prignječeno lice, ni kada slušamo vaš treperavi glas kako se lomi da ne zaplače, dok nas obaveštava o nužnim problemima na našem putu u bolje sutra. Nije nam lako, zato što znamo da ni Vama nije lako da se izborite sa svim problemima od kojih želite da nas zaštite. Zato želimo odmah na početku da Vam kažemo: "Znamo da Vam je teško, znamo kako se osećate i uz Vas smo i u dobru i, što je izglednije, u zlu!")

Molimo Vas ne dajte se!

Vi kad kažete da su iza nas decenije neracionalnog upravljanja državom, to je zato što ste tako blagi i pažljivi i hoćete da sakrijete od našeg brižnog oka sve ono što Vas muči.Ali hajde da budemo otvoreni (oprostite nam, molimo Vas, na ovoj bliskosti!) - zašto da ostanemo samo na decenijama pri sagledavanju svih problema sa kojima se Vi suočavate!? Hajdemo dalje u prošlost! Setimo se Drugog svetskog rata, pa onda Prvog svetskog rata, pa onda Balkanskih ratova, pa onda strašnih Turaka! A tu su još i svetske imperijalističke sile! Mi ne preterujemo kada kažemo da se na Vašim širokim sportskim ramenima lomi celokupna istorija srpskog roda i da je to samo JEDAN od razloga zbog kojih će nam u sledećoj godini biti teško.

Ne preuzimajte sav teret na sebe, kao Boga Vas molimo!

Kažete: "Ne srljajmo u zaduživanje!". Da, zato Vas toliko i volimo (pored mnogih drugih stvari), jer sa tako neverovatnom lakoćom ste u stanju da izreknete tako duboke istine. Ne srljajmo u zaduživanje ljudi!

Mi imamo komšije sa trećeg sprata i možemo u poverenju da Vam kažemo da tako neotesane i nedobronamerne ljude nije lako sresti. Tako, oni apsolutno ne razumevajući Vašu politiku i Vašu istorijsku ulogu, stalno izmišljaju nove argumente da bi ocrnili Vaš lik i delo. Kažu: "Ali, mi se ni ne zadužujemo, to se oni (misleći pri tom i na Vas!) zadužuju i oni nam rade o glavi!". Užasno nam je teško što smo sada ovo pomenuli, ali samo želimo da Vam damo do znanja da ZNAMO sa kakvim se Vi sve problemima i budalama morate sretati u životu, kada i mi, ovako nisko rangirani, moramo slušati takve gluposti! (Dakle, treći sprat, ulaz 20, stan Živković.)

Kažete da možemo doći u situaciju da ne možemo da plaćamo svoje obaveze. Srce nas boli kada vidimo koliko Vas muči i sama pomisao na tako nešto. Mi smo, Bogu hvala, do sada uspevali da plaćamo svoje obaveze, infostan, struju, vodu, grejanje, poreze razne i to sve sa jednom platom, a nas šestoro! Gnušamo se na pomisao da možda jednog dana dođemo u situaciju da ne možemo da platimo svoju obavezu prema Vama i državi. Ako dođe do toga da i moj muž ostane bez posla (nešto se tako priča u firmi), moji roditelji, Bog da im dušu prosti, su nam ostavili nešto zemlje, koje ćemo moći da iskoristimo za plaćenje ovih naših obaveza dok se ne snađemo. Znamo da Vi svoje obaveze itekako isplaćujete, i da su oni natpisi po novinama o komunalnim dugovanjima Vlade, čisto izmišljotina i podmetačina zlonamernih ljudi. Ljudi poput ovih sa trećeg sprata.

Dragi naš Predsedniče, za vas ćemo uvek biti spremni da stegnemo kaiš i zapnemo svojski!

Kažete: "Ako očekujete od mene da ću da pohvalim građevince i da kažem da sjajno rade - to nije istina.". Tako je Predsedniče! Tako je dragi Borise! Tako treba sa bandom raspojasanom. Ne rade dobro! Ne rade dovoljno! Na tim gradilištima imaju ponekad i po 10 minuta odmora! Ove đavoli sa trećeg sprata rade na gradilištu! Dolaze kuće već u 21h!

Ah, predsedniče naš najdraži!

Ono što je najviše ostavilo utisak na nas jeste kada ste rekli: "Obilazim tiho i nevidljivo sva gradilišta i vidim da se stvaro ne dešavaju dovoljno dobro, mora se raditi brže." Evo i sada kada smo ovo napisali, pola sata smo plakali, zamišljajući Vas, kako pod okriljem tame, verovatno sa kapuljačom preko glave (da se ne vide Vaše nežne sede kose sa onim najlepšim crnim ostrvčićem međ' njima) i po najgoroj kiši i blatu, obilazite gradilišta, prljavi, gladni, umorni i zapisujete to što vidite. Zapisujete i mučite se kada vidite da se ne radi dobro. A sve samo zato da nama bude bolje!

Dragi Borise, najdraži naš Borise! Pa nemojte tako da se mučite! Zar zbog nas, kukavnih i niskih nezahvalnika?

Velika je to istina u Vašim rečima: "Nemamo pravo na sebičnost, da budemo nesolidarni!", ma šta ovaj ološ sa trećeg sprata mislio o tome i ma koliko god se podsmevao tome. Vama koji ste svoj život posvetili našoj dobrobiti! Podsmevaju se!? Srama nemaju! Vama, koji ste tu kada nam je najteže. Kažu: "Pa nek se solidarišu malo  i Mišković i ostala banda što finansiraju tog vašeg Borisa!".

Oprosti nam Borise, što ti pišemo ovakve gnusne stvari. Samo želimo da imaš uvid u pokvarenost tih zlih ljudi sa trećeg sprata i da znaš da svi mi ostali u našoj zgradi smo uz Tebe. Verujemo u tebe, snagom koja može da pomeri planine. Koja može da pretvori naranču u jabuku. Snagom koja može da spoji sekularnu državu i crkvu.

Snagom koja može da uvede Srbiju u Evropsku uniju sa Kosovom!

U to ime, u ime solidarnosti nas sa Vama, u ime ljubavi prema Vama, u ime sveg vašeg odricanja za nas i našu decu - da Vam se nađe dok tajno budete obilazili gradilišta tokom zime (kažu biće hladna), šaljemo vam zepe, jedan pleteni pulover i vunenu kapu.

Izdrži još malo, naš Borise!

Izdrži još ovu tešku godinu koja nam dolazi!

Izdrži da bi nam svima bilo bolje!

Porodica Sirotanović iz
ulice Vlade Zečevića,
br.20, drugi sprat

Kako od male pijavice nastaje velika?

Caka je u pijenju krvi. Dakle kada mala pijavica pije krv, ona raste. Što više krvi popije to je sve veća i veća. Kada popije dovoljno krvi da 'oće da pukne od nje, ona se razmnožava (znači potpuno neseksualnim putem) i od jedne nastaju dve manje pijavice, željne krvi... Pa se one dalje razmnožavaju, ali do određene granice. Jer i pijavice su svesne da krvi nema dovoljno za sve pijavice, odnosno da ako se previše razmnože neće valjati. Tako da su najveće pijavice sporazumno napravile hijerarhiju - dakle imamo grupe najvećih pijavica koje određuju manjim pijavicama doze krvi i okolnosti u kojima mogu da ispijaju krv. Sa druge strane, male pijavice, sa pogledom punim čežnje, gledaju velike pijavice i žele da budu na njihovom mestu. To i uspevaju povremeno, u pravilnim vremenskim intervalima, približno svakih 30 godina (tzv. smena generacija), ali samo one najokrutnije i najljigavije - znači one koje uspeju da se dovoljno umile velikim pijavicama i koje su spremne da se u  svakoj prilici ustreme na žrtvu i popiju joj što je više moguće krvi. Naravno, kada kažem pijavica, mislim na političara.

Do ovih spoznaja sam došao posmatrajući pijavički život hijerarhijskih društvenih uređenja na teritoriji ex-Yu, mada nema sumnje da se ovi zaključci mogu proširiti i na sva druga hijerarhijska uređenja. Velike pijavice su među sobom podelile polja uticaja te se povremeno smenjuju na ovim poljima, u zavisnosti od trenutnog modnog trenda i popularnih parola. Iza njih stoji armija profesionalnih malih pijavica, koje su uvek žedne i uvek žude da baš one postanu te koje će da određuju drugim pijavicama kada će moći da piju krv i koje će, paralalno sa ovim visokim položajem o kome maštaju, imati svoje stalne, uvek im pristupačne zalihe krvi. Takođe, primetio sam da su velike pijavice razvile paranormalne psihičke sposobnosti, te su sposobne da svojim prisustvom na televiziji, kod homo sapiensa razviju želju da im baš one, velike pijavice, popiju krv. To se onda zove izborni proces, odnosno demokratsko glasanje za najbolju pijavicu.

A kako nastaju male pijavice? Iako će to zvučati neverovatno, pijavice izgleda nastaju od ljudskog izmeta. Kažem neverovatno, pošto je mnogima od vas potpuno strana ideja da pijavice mogu da imaju neke veze sa ljudskom rodom, čijom se krvlju hrane i čije živote uništavaju da bi se prehranile. Ali, zadnja naučna otkrića, upravo idu u ovom smeru.

Pogledajte na primer sledeći video snimak. Na njemu možete da vidite male pijavice, koje još imaju humanoidni oblik, a istovremeno smrde, što sve govori u prilog izrečenoj hipotezi. Dakle na snimku možete da pogledate male pijavice, kako pokušavaju da se ubace u banku krvi na Filozofskom fakultetu u Beogradu, želeći tamo da oponašaju velike pijavice koje sede u Vladi i Parlamentu. No kako su u pitanju još male, tek ispilele pijavice, one nisu potpuno svesne svog pijavičkog oblika života, pa imaju problem sa svojim identitetom, odnosno nekad sebe doživljavaju kao pijavice koje hoće da porastu, a nekad kao obične studente Filozofskog fakulteta. No i među njima ima svesnijih pijavica, naprednijh, što se kaže, malo debljih, koje su sa svojim humanoidnim identitetom raskrstile za sva vremena.

             Snimak 1: male pijavice organizuju svoju banku krvi

Na drugom snimku, možete da vidite i evolutivni razvoj velikih pijavica. Njima naime, od ispijene krvi rastu kandže, koje mogu daleko da dobace. Te kandže obično farbaju u plavo i daju im pendreke. Takve plave kandže se vrlo efikasno koriste, obično kada ljudi diraju male pijavice time što im osporavaju pravo na pijenje krvi (kao što je slučaj na snimku), ili kada se osmele pa i velikim pijavicama brane to pravo - tada se na njih šalju posebno naoštrene kandže, isto plave boje.

            Snimak 2: kandže pijavica zavode red među homo sapiensima

Život pijavica je fascinantna oblast za proučavanje. Kao što smo već rekli, one se ne razmnožavaju seksualnim putem, već debljanjem do cepanja. Međutim, kako je evolucija čudesan proces, svedoci smo da se pijavice ipak mogu razmnožavati seksualnim putem, ali ne sa pripadnicima svoje vrste, već sa vanzemaljskom vrstom Buržo AZ, koja iako ima humanoidni oblik, u suštini nema mnogo veze sa homo sapiensima. I ova vrsta - Buržo AZ, takođe se hrani ljudskom krvlju, no svoju nabavku su organizovali na drugačijim osnovama. Naime Buržo AZovi vole da organizuju sportske mečeve i takmičenja, sa specifičnim pravilima (takozvane udaračke strategije eksploatacije u slobodnim zonama), a onda sva krv koja se iscedi od povređenih igrača (preko 90% igrača je nakon utakmice osakaćeno) njima dođe kao slatki delikates. No to je neka druga priča, sa svojim posebnim zakonitostima.

Film: The Men Who Stare at Goats

Režiser: Grant Heslov 

Glavne uloge: George Clooney, Ewan McGregor, Jeff Bridges, Kevin Spacey, Robert Patrick, Stephan Lang

Godina: 2009

Nisam stručnjak za filmove, niti se tripujem na filmove, niti ih često gledam. Nije to stvar nekog stava, ili principa, već spletova okolnosti, ograničenog izbora filmova, te činjenice da dan traje samo 24 sata, te da vreme uglavnom trošim na neke druge stvari. U bioskope sam davno prestao da idem, još pre nekih 7 - 8 godina, kada sam procenio da je ulaznica preskupa za moj (tadašnji) studentski džep, a brzi net donedavno nisam imao, pa mi je daunloud filmova bio u domenu naučne fantastike. No eto mene ispred ekrana, u levoj ruci držim megabajt protoka, u desnoj svo slobodno vreme ovog sveta (okej, preterujem), socijalni život mi je u naglom padu, tako da je gledanje filmova u najmanju ruku sasvim zadovoljavajući večernji provod. (Moliću bez vrckavih šala o levoj i desnoj ruci.)

The Men Who Stare at Goats je zabavan i nepretenciozan film, koji ne pokušava da odgovori ni na jedno veliko i teško pitanje, a pokušava gledaoce/teljke da privuče šarmom, inteligentnim humorom i nevinošću. Da li uspeva u tome? Pa onako... Par puta sam se dobro nasmejao, no imam utisak da su dobri fazoni bili delotvorniji u prvom delu filma, dok se radnja još razvijala i dok se nije lako moglo pretpostaviti koji će pravac dešavanja uzeti - drugi deo filma, nakon što se svi glavni likovi nađu na jednom mestu, predvidljiviji je i  konvencionalniji. A ček, ček, pitate se o čemu se uopšte radi u filmu? Vrlo kratko - novinar (Ewan McGregor) odlazi u Irak, kako bi infantilno i očajnički povratio ženu koja ga je napustila, a tamo se susreće sa posebnim odsekom američke vojske posvećenim paranormalnim istraživanjima, podeljenim na snage dobre (hipi influensd džedaji - Jeff Bridges i George Clooney) i snage zla (mračni, infiltrirani gospodar Sita Kevin Spacey). Dobre strane ovog filma su: način na koji je ispričana priča (skokovi u prošlost), zabavni detalji utkani u širu priču, podjebavanje militarizma, ironičnost, ne forsiranje nasilja već šarma. 

No, kako onaj cinični i ozlojađeni starkelja u meni ne može da ćuti, ono što mi smeta jeste to što bi jedna ovakva idilična i nevina pričica bolje funkcionisala u idiličnijem i nevinijem okruženju - ne mogu potpuno da se opustim uz humor koji za podlogu ima zemlju uništenu imperijalističkim ratom, sa stotinama hiljada ubijenih, čak iako autori provlače blagu kritiku položaja američke vojske/privatnih obezbeđenja u Iraku. Mislim, SAD odu i potpuno sjebu zemlju, profitiraju na bumu vojne industrije (pored ostalih stvari), a onda u sledećem koraku dolazi entertejment industrija, da nastavi eksploataciju i obrtanje para na tuđoj nesreći, bilo snimanjem patriotskih, bilo ovakvih "iščašenijih" filmova - konzumenti iz redova jastrebova i iz redova golubova su u svakom slučaju zadovoljni i nasmejani, a sistem opstaje i nastavlja da melje sve ispred sebe. U stvari, dok sam gledao film, zamislio sam kako bi mi to sve izgledalo da je film sniman u Bosni ili Hrvatskoj i stomak mi se okrenuo. 

Kakogod, film jeste zabavan. 

Ocena: 3+