Film: The Men Who Stare at Goats

Režiser: Grant Heslov 

Glavne uloge: George Clooney, Ewan McGregor, Jeff Bridges, Kevin Spacey, Robert Patrick, Stephan Lang

Godina: 2009

Nisam stručnjak za filmove, niti se tripujem na filmove, niti ih često gledam. Nije to stvar nekog stava, ili principa, već spletova okolnosti, ograničenog izbora filmova, te činjenice da dan traje samo 24 sata, te da vreme uglavnom trošim na neke druge stvari. U bioskope sam davno prestao da idem, još pre nekih 7 - 8 godina, kada sam procenio da je ulaznica preskupa za moj (tadašnji) studentski džep, a brzi net donedavno nisam imao, pa mi je daunloud filmova bio u domenu naučne fantastike. No eto mene ispred ekrana, u levoj ruci držim megabajt protoka, u desnoj svo slobodno vreme ovog sveta (okej, preterujem), socijalni život mi je u naglom padu, tako da je gledanje filmova u najmanju ruku sasvim zadovoljavajući večernji provod. (Moliću bez vrckavih šala o levoj i desnoj ruci.)

The Men Who Stare at Goats je zabavan i nepretenciozan film, koji ne pokušava da odgovori ni na jedno veliko i teško pitanje, a pokušava gledaoce/teljke da privuče šarmom, inteligentnim humorom i nevinošću. Da li uspeva u tome? Pa onako... Par puta sam se dobro nasmejao, no imam utisak da su dobri fazoni bili delotvorniji u prvom delu filma, dok se radnja još razvijala i dok se nije lako moglo pretpostaviti koji će pravac dešavanja uzeti - drugi deo filma, nakon što se svi glavni likovi nađu na jednom mestu, predvidljiviji je i  konvencionalniji. A ček, ček, pitate se o čemu se uopšte radi u filmu? Vrlo kratko - novinar (Ewan McGregor) odlazi u Irak, kako bi infantilno i očajnički povratio ženu koja ga je napustila, a tamo se susreće sa posebnim odsekom američke vojske posvećenim paranormalnim istraživanjima, podeljenim na snage dobre (hipi influensd džedaji - Jeff Bridges i George Clooney) i snage zla (mračni, infiltrirani gospodar Sita Kevin Spacey). Dobre strane ovog filma su: način na koji je ispričana priča (skokovi u prošlost), zabavni detalji utkani u širu priču, podjebavanje militarizma, ironičnost, ne forsiranje nasilja već šarma. 

No, kako onaj cinični i ozlojađeni starkelja u meni ne može da ćuti, ono što mi smeta jeste to što bi jedna ovakva idilična i nevina pričica bolje funkcionisala u idiličnijem i nevinijem okruženju - ne mogu potpuno da se opustim uz humor koji za podlogu ima zemlju uništenu imperijalističkim ratom, sa stotinama hiljada ubijenih, čak iako autori provlače blagu kritiku položaja američke vojske/privatnih obezbeđenja u Iraku. Mislim, SAD odu i potpuno sjebu zemlju, profitiraju na bumu vojne industrije (pored ostalih stvari), a onda u sledećem koraku dolazi entertejment industrija, da nastavi eksploataciju i obrtanje para na tuđoj nesreći, bilo snimanjem patriotskih, bilo ovakvih "iščašenijih" filmova - konzumenti iz redova jastrebova i iz redova golubova su u svakom slučaju zadovoljni i nasmejani, a sistem opstaje i nastavlja da melje sve ispred sebe. U stvari, dok sam gledao film, zamislio sam kako bi mi to sve izgledalo da je film sniman u Bosni ili Hrvatskoj i stomak mi se okrenuo. 

Kakogod, film jeste zabavan. 

Ocena: 3+